U svetu najmlađih i u njihovim svakodnevnim igrama značajno mesto zauzima muzika. Dete se od jutra susreće sa različitim zvucima preko raznih medija, televizije, radija,… U vrtićima i školama u okviru vaspitno- obrazovanog rada preciziraju se i zadaci iz oblasti muzičkog vaspitanja kojim se utiče na razvoj muzičkih sposobnosti dece. Izvodeći muzičke igre, pevajući, slušajući muziku dete doživljava muziku i svet oko sebe.
Muzičko stvaralaštvo kod dece se javlja vrlo rano, ali svoj vrhunac između četvrte i pete godine, kada je dete već ovladalo potrebnom tehnikom pevanja i jednostavnim pokretima koje može da kombinuje u okviru igara sa pevanjem. Interes i želja deteta da proizvodi razne zvukove, upućuje dete za raznu upotrebu muzičkih instrumenata.
Da bi se podsticalo dečje stvaralaštvo potrebno je uspešno primenjivati muzičke zadatke: podjednako negovanje lepog i izražajnog pevanja, skladnim izvođenjem muzičkih igara i slušanja kvalitetne kompozicije. Programski zadaci doprinose da dete slobodnije i odlučnije deluje u stvaralačkim zadacima.
Stvaralaštvo pokretom
Stvaralaštvo pokretom ima višestruki značaj za psihofizički razvoj najmlađih. Putem izvođenja muzičkih igara stečena su iskustva o skladnom i lepom pokretu. Dete ne izmišlja pokrete već kombinuje i poznate pokrete koje je usvojilo. Igre često predstavljaju opasnost za razvoj kičmenog stuba i mišićne građe najmlađih. I zbog toga je potrebno obezbediti jednostavne igre za decu koja će uspešno uticati na psihički i fizički razvoj.
Tokom pevanja pesme, možemo zapaziti da dete pravi jednostavne pokrete rukama, glavom ili čitavim telom.
Dečji interes da slobodno stvara zvuke
Dete pokušava različitim predmetima da stvara zvukove i to treba podržati i dalje podsticati. Da bi moglo dete uspešno da koristi muzičke instrumente mora da se upozna sa njima, ali ne i da zapostavlja instrumente koje mu je priroda dala. U cilju da se postigne što veća spretnost poželjno je da se sa decom izvode i jednostavni ritmički pokreti pljeskanje dlan o dlan, prstima o prste, ili lupkanje nogama o pod, samo petom, samo prstima itd. Da bi deca tokom igre proizvodila različite zvukove i melodije potrebno je obezbediti određeni broj instrumenata. Pored ovih instrumenata prebalo bi da imaju instrumente napravljene tako da deca mogu da ih povežu sa predmetima iz prirode.
Dečje stvaralaštvo treba negovati tokom predškolskog doba, a i podsticati kako bi u toku daljeg školovanja došlo do punog izražaja stvaralačkog potencijala deteta.
Scenska primena narodnih igara
Scenska primena narodnih igara vezana je za rad sa decom u okviru folklornih grupa, družina, osnovnih škola, sastoji se u izboru materijala, proučavanja i odabranog materijala, povezivanje u celine, koja treba na najbolji način da predstavi područje, kraj, selo. To je moguće na više načina koji zavisi od znanja koreografa.
U radu sa decom treba biti naročito oprezan kada su u pitanju manja deca, jer o pravoj scenskoj postavci ne može biti govora. O njoj treba razmišljati samo onda ako se kao etno materijal uzmu dečje igre i sve ono što prati psihofizičke mogućnosti dece ovog uzrasta.
U radu folklorne grupe dece mlađeg uzrasta treba da autentične igre povezivati u spletove ili smeše bez većih koreografskih zahvata. Sama interpretacija dece nosi lepotu i šarm, koji se ničim do dečijim ne da nadoknaditi. Zbog toga je potrebno znalački odabrati određen broj narodnih igara različitih po strukturi, sadržaju, oblicima i povezati ih u celinu. Lepota pri kazivanju narodne igre treba da se sastoji u spontanom izvođenju dece, njihovog doživljaja igre i jednog dečijeg izraza.
Skladna celina izabranih izbornih igara, koja odgovara uzrastu treba da sadrži interesantnija prostorna rešenja i raspored igara na sceni, veću dinamiku, slike, gradiciju toka izvođenja, kvalitet interpretacije kako igre tako, tako i pesme i muzike, kostima i odgovarajućih elemenata koji egzistiraju na zahtev koreografa. Pri tom narodna igra može da zadrži svoju osnovnu strukturu, obrazac i stil.
Deca mogu svoj program izvoditi u narodnim nošnjama, što je najlepše, ali i u jednoobraznim kostimima koji su po meri njihovih godina. Urednost u odevanju, frizuri, ponašaje na sceni doprinose takođe opštem utisku izvedene numere.
Značaj i mesto narodnih igara u vaspitanju dece
Narodne igre su jedan od oblika narodnog stvaralaštva. One su tesno vezane za život naroda, te stoga održavaju njegov duh, njegova shvatanja, zasnovana na materijalnoj i duhovnoj kulturi u pojedinim etapama društveno-istorijskog razvitka naših naroda. Narodne igre zauzimaju i danas vidno mesto u životu velikog dela naših naroda, mada je nekad njihova uloga bila znatno veća.
Bogatstvo narodnih igara izvire iz dubokog smisla naših naroda da svoj unutrašnji život, težnje i osećanja izraze igrom, pokretom. Velika raznovrsnost osnovnih elementi, formacija i stilova, svedoči o neiscrpnoj i bujnoj mašti koja je u ovoj oblasti narodnog stvaralaštva našla svoj snažni izraz. Pratnja igara pesmom ili muzičkim instrumentima, uz veliki broj ritmova i melodija, od najjednostavnijih do najsloženijih, predstavlja takođe blago od ogromne vrednosti sa gledišta muzičkog folklora. Čitav niz motiva, po karakteru različitih, podstakao je narod i dao mu povod za igru. U narodnim igrama izražena su najraznovrsnija osećanja i raspoloženja – od radosti do tuge, od humora do ozbiljnosti, od skromnosti do razigrane oblasti, i niz drugih.
Svestranija primena narodnih igara kod dece doprinela bi rešavanju niza zdravstveno-higijenskih i vaspitno-obrazovanih zadataka. Razvijanjem svih dimenzija ličnosti izgrađivao bi kod dece smisao za izražavanje lepog kroz pokrete, smisao za kulturno ophođenje muđu ljudima itd… Narodne igre bi takođe korisno poslužile u organizovanju zdrave i kulturne razonode mladih.
Izbor igara zavisiće pre svega od uzrasta, sposobnosti i sklonosti onih sa koji mi se radi, a isto tako i od cilja koji se želi postići primenom narodnih igara.
Zaključak
Narodne igre imaju veliki vaspitni značaj u radu sa decom. Upoznavajući narodne igre dece upoznaju kulturu svog naroda.
Narodne igre utiču na razvoj fizičkih sposobnosti. Kroz narodne igre razvija se motorika dece. U njima muzika određuje karakter pokreta, brzinu i preciznost. Iskonska potreba svakog bića je potreba za pokretom. Ti pokreti predstavljaju egzistenciju i esenciju samog života. Pokret je sinonim života. Čovek se izražava kroz pokrete svog tela i iskazuje svoja osrećanja. Deca imaju potrebu za igrom i narodne igre imaju za cilj negovanje društvenog i estetskog vaspitanja dece.