У свету најмлађих и у њиховим свакодневним играма значајно место заузима музика. Дете се од јутра сусреће са различитим звуцима преко разних медија, телевизије, радија,… У вртићима и школама у оквиру васпитно- образованог рада прецизирају се и задаци из области музичког васпитања којим се утиче на развој музичких способности деце. Изводећи музичке игре, певајући, слушајући музику дете доживљава музику и свет око себе.
Музичко стваралаштво код деце се јавља врло рано, али свој врхунац између четврте и пете године, када је дете већ овладало потребном техником певања и једноставним покретима које може да комбинује у оквиру игара са певањем. Интерес и жеља детета да производи разне звукове, упућује дете за разну употребу музичких инструмената.
Да би се подстицало дечје стваралаштво потребно је успешно примењивати музичке задатке: подједнако неговање лепог и изражајног певања, складним извођењем музичких игара и слушања квалитетне композиције. Програмски задаци доприносе да дете слободније и одлучније делује у стваралачким задацима.
Стваралаштво покретом
Стваралаштво покретом има вишеструки значај за психофизички развој најмлађих. Путем извођења музичких игара стечена су искуства о складном и лепом покрету. Дете не измишља покрете већ комбинује и познате покрете које је усвојило. Игре често представљају опасност за развој кичменог стуба и мишићне грађе најмлађих. И због тога је потребно обезбедити једноставне игре за децу која ће успешно утицати на психички и физички развој.
Током певања песме, можемо запазити да дете прави једноставне покрете рукама, главом или читавим телом.
Дечји интерес да слободно ствара звуке
Дете покушава различитим предметима да ствара звукове и то треба подржати и даље подстицати. Да би могло дете успешно да користи музичке инструменте мора да се упозна са њима, али не и да запоставља инструменте које му је природа дала. У циљу да се постигне што већа спретност пожељно је да се са децом изводе и једноставни ритмички покрети пљескање длан о длан, прстима о прсте, или лупкање ногама о под, само петом, само прстима итд. Да би деца током игре производила различите звукове и мелодије потребно је обезбедити одређени број инструмената. Поред ових инструмената пребало би да имају инструменте направљене тако да деца могу да их повежу са предметима из природе.
Дечје стваралаштво треба неговати током предшколског доба, а и подстицати како би у току даљег школовања дошло до пуног изражаја стваралачког потенцијала детета.
Сценска примена народних игара
Сценска примена народних игара везана је за рад са децом у оквиру фолклорних група, дружина, основних школа, састоји се у избору материјала, проучавања и одабраног материјала, повезивање у целине, која треба на најбољи начин да представи подручје, крај, село. То је могуће на више начина који зависи од знања кореографа.
У раду са децом треба бити нарочито опрезан када су у питању мања деца, јер о правој сценској поставци не може бити говора. О њој треба размишљати само онда ако се као етно материјал узму дечје игре и све оно што прати психофизичке могућности деце овог узраста.
У раду фолклорне групе деце млађег узраста треба да аутентичне игре повезивати у сплетове или смеше без већих кореографских захвата. Сама интерпретација деце носи лепоту и шарм, који се ничим до дечијим не да надокнадити. Због тога је потребно зналачки одабрати одређен број народних игара различитих по структури, садржају, облицима и повезати их у целину. Лепота при казивању народне игре треба да се састоји у спонтаном извођењу деце, њиховог доживљаја игре и једног дечијег израза.
Складна целина изабраних изборних игара, која одговара узрасту треба да садржи интересантнија просторна решења и распоред игара на сцени, већу динамику, слике, градицију тока извођења, квалитет интерпретације како игре тако, тако и песме и музике, костима и одговарајућих елемената који егзистирају на захтев кореографа. При том народна игра може да задржи своју основну структуру, образац и стил.
Деца могу свој програм изводити у народним ношњама, што је најлепше, али и у једнообразним костимима који су по мери њихових година. Уредност у одевању, фризури, понашаје на сцени доприносе такође општем утиску изведене нумере.
Значај и место народних игара у васпитању деце
Народне игре су један од облика народног стваралаштва. Оне су тесно везане за живот народа, те стога одржавају његов дух, његова схватања, заснована на материјалној и духовној култури у појединим етапама друштвено-историјског развитка наших народа. Народне игре заузимају и данас видно место у животу великог дела наших народа, мада је некад њихова улога била знатно већа.
Богатство народних игара извире из дубоког смисла наших народа да свој унутрашњи живот, тежње и осећања изразе игром, покретом. Велика разноврсност основних елементи, формација и стилова, сведочи о неисцрпној и бујној машти која је у овој области народног стваралаштва нашла свој снажни израз. Пратња игара песмом или музичким инструментима, уз велики број ритмова и мелодија, од најједноставнијих до најсложенијих, представља такође благо од огромне вредности са гледишта музичког фолклора. Читав низ мотива, по карактеру различитих, подстакао је народ и дао му повод за игру. У народним играма изражена су најразноврснија осећања и расположења – од радости до туге, од хумора до озбиљности, од скромности до разигране области, и низ других.
Свестранија примена народних игара код деце допринела би решавању низа здравствено-хигијенских и васпитно-образованих задатака. Развијањем свих димензија личности изграђивао би код деце смисао за изражавање лепог кроз покрете, смисао за културно опхођење муђу људима итд… Народне игре би такође корисно послужиле у организовању здраве и културне разоноде младих.
Избор игара зависиће пре свега од узраста, способности и склоности оних са који ми се ради, а исто тако и од циља који се жели постићи применом народних игара.
Закључак
Народне игре имају велики васпитни значај у раду са децом. Упознавајући народне игре деце упознају културу свог народа.
Народне игре утичу на развој физичких способности. Кроз народне игре развија се моторика деце. У њима музика одређује карактер покрета, брзину и прецизност. Исконска потреба сваког бића је потреба за покретом. Ти покрети представљају егзистенцију и есенцију самог живота. Покрет је синоним живота. Човек се изражава кроз покрете свог тела и исказује своја осрећања. Деца имају потребу за игром и народне игре имају за циљ неговање друштвеног и естетског васпитања деце.